<meta name="google-site-verification" content="bbyUmh9oMZCE0Me4W3N1Wr0HLJQ9dGFkWPGuKv_htMA" />
ANKSIOZNOST
Mnogi klijenti na početku terapije nisu bili svesni da imaju problem sa anksioznošću. Najčešće se javljaju jer imaju druge probleme: ne mogu da se usredsrede na posao ili školske obaveze, imaju probleme u socijalnim odnosima, u školi, na poslu, u porodici, pate od nesanice, previše brinu, pate od strahova i strepnji, itd.
Ako sebi postavite pitanje: "Kakav život želim da živim i šta me sprečava u tome?" i ako se među vašim odgovorima nalaze reči: "strah" ili "anksioznost", to je već dovoljan razlog da počnete da radite na problemu. Psihoterapija efikasno rešava problem anksioznosti.
Anksioznost je do izvesne mere normalna i kao takva je važan deo ljudskog ponašanja. Radi se o normalnoj reakciji na situaciju koju doživljavamo kao stresnu ili opasnu, kada naše telo odgovara na stres tako što aktivira simpatički deo nervnog sisrema. Ovo dovodi do pojačanog lučenja adrenalina i kortizola (hormon stresa), kako bismo bili u stanju da izbegnemo opasnost. Osećamo lupanje srca, znojenje, napetost mišića... Ovo je od koristi kada smo u stvarnoj opasnosti. Naš mozak je zadužen da nas održi u životu, a strah i normalna anksioznost pomažu u tome.
Ali ako je ovakav odgovor tela aktivan i kada stvarna opasnost nije prisutna, onda se može reći da patite od anksioznosti, Osećate se kao da ste u opasnosti iako stvarne opasnosti nema. Ovakva anksioznost vam ne pomaže, već vas zaustavlja i onesposobljava. Dugotrajno ostajanje u stanju stalne napetosti i anksioznosti ometa funkcionisanje i čini nas nesposobnim da odgovorimo na obične životne zahteve.
Kada zbog anksioznosti treba potražiti stručnu pomoć?
Ako vaša anksioznost takva da ometa vaš svakodnevni život, potrebno je da se obratite psihoterapeutu.
Javite se psihoterapeutu ako:
-
vam se zbog anksioznosti sve više sužavaju mogućnosti
-
imate previše ograničenja,
-
osećate da vas anksioznost uslovljava
-
izgleda kao da ste "anksiozni zbog anksioznosti"
-
osećate da ste sputani strahom
-
osećate da ste neodlučni.
Da li anksioznost već utiče na vaš život?
Da li utiče na vaše odnose sa drugima?
Da li utiče na vaš san, zdravlje, posao, na sposobnost da učite i bavite se stvarima koje su vam važne?
Da li zbog anksioznosti provodite premalo vremena sa onima koje volite?
Da li izbegavate da idete u teretanu ili na časove jer brinete kako vas drugi vide i šta misle o vama?
Imate li nesanicu zbog briga vezanih za sutrašnji dan?
Da li vaša anksioznost i sklonost da izbegavate neprijatnosti dovodi do nagomilavanja problema i ozbiljnih posledica?
Imate li "kratak fitilj"?
Da li ste često na ivici živaca?
Da li se nalazite na rubu fizičke izdržljivost?
Da li vas je dugotrajna izloženost anksioznosti toliko iscrpela da je počela da dovodi u opasnost ceo organizam?
Da li je anksioznost počela da utiče i na vaše telo?
Da li imate neki od psihosomatskih problemama, poput srčanih i drugih problema vezanih za stres, preko problema u ishrani, gojaznosti, do gastrointestinalnih i drugih problema?
Anksioznost je osećanje slično patnji. Sastavni deo anksioznosti je strah, praćen pokretom povlačenja pred opasnošću. Kada ne osećate spoljašnju ili unutrašnju podršku za sopstveno uzbuđenje, strah vas zaustavlja i tada nakupljena energija nema gde da se odlije. Ovo blokirano uzbuđenje i energija se akumuliraju, što daje čitav niz neprijatnih senzacija karakterističnih za anksioznost (od ubrzanog disanja, lupanja srca, znojenja, do napada panike).
Tokom psihoterapije radićemo na tome da se blokirana energija i nepodržano uzbuđenje pretvore u aktivno uzbuđenje i pokretačku energiju. Pored niza vežbi i eksperimenata, poput vežbi disanja, uzemljenja i fokusiranja, kojima se radi direktno na otklanjanju same anksioznosti u datom trenutku, radimo i na pronalaženju uzroka anksioznosti i reparaciji. Cilj je da umesto preplavljujućeg osećaja straha i neprijatnosti čiji vam je uzrok nejasan, počnete da prepoznajete svoju snagu, svojuživotnu energiju i na kraju budete u stanju da aktivno učestvujete u svom životu i živite punim plućima.