<meta name="google-site-verification" content="bbyUmh9oMZCE0Me4W3N1Wr0HLJQ9dGFkWPGuKv_htMA" />
PANIČNI NAPADI
Sve što smo ikada doživeli nalazi se pohranjeno u našem iskustvu i može nam biti od koristi u budućim situacijama. Ovo važi i za prijatna i za neprijatna iskustva. Kada su iskustva dobro integrisana, asimilovana i "posložena", ona su nam od koristi. Kada rešavamo neki problem u sadašnjem trenutku, poželjno je da nam prethodno iskustvo bude pri ruci, odmah dostupno u trenutku kad nam zatreba u rešavanju trenutnog problema.
Međutim, ako je prilikom samog formiranja iskustva došlo do prekida procesa iz bilo kog razloga (trauma, strah i još mnogo toga), iskustva se ne mogu integrisati i ostaju da "štrče i žuljaju" ili se guraju u pozadinu i "zaboravljaju". Takva iskustva nisu tu kad su nam potrebna ili su samo delimično dostupna.
Za vreme napada panike imamo doživljaj kao da nam se iznenada, u toku neke aktivnosti, izmakla podloga i da smo ostali bez oslonca i čvrstog tla pod nogama. To je upravo ono što se i dešava: Iznenada smo izgubili kontakt sa svojim prethodnim podržavajućim iskustvima i našli smo se na "otvorenom", izloženi i bez te zaštite.
Napad panike je praćen fizičkom uznemirenošću i na sreću ne traje dugo. Vrlo brzo "stajemo na čvrsto tlo", polako nam se vraća šira slika i svest o sopstvenim iskustvima i sposobnostima. Panika nam poručuje da naši dosadašnji načini izlaženja na kraj sa životnim situacijama nisu dovoljni i da je potrebno "rasti". Panika je način na koji nam život poručuje da nam je dosadašnji način "omanjao" i da je vreme da ga malo proširimo.
Tokom psihoterapije radi se na tome da klijent otkrije i počne da upotrebljava sve svoje potencijale i proširi "dijapazon" svojih načina ponašanja. Klijent se tokom terapije poziva da prepoznaje i koristi sva svoja dosadašnja iskustva i podrži sebe u rastu. Odnos sa terapeutom postaje sigurno i čvrsto tlo sa koga se bez straha klijent može upustiti u istraživanje novih i neisprobanih ili poznatih a nedovoljno istraženih oblika ponašanja .